Jelena Jovanović - Nedogled

Sićušne kapi padaše silno
klicaše ljudi nebu i bogu
prozirni melem mucaše svetu
ne, nije rana ono što boli
svest nam je ružna.
Hiljade senki vidoše svetlo
horde razmaka i pauza
ne hodam kao sebe svesna
koračam kao uhoda.
Stušti se vazduh u mirni žal
pevaše harfe bez prestanka
ludaci ludom ne veruju
prevara je jedina budna.
Nisam ni juče, ni sada
sutra je bilo kada
misli se nužno prebrojaše
svi svici duše bajaše.
Dusi u krug posedaše
da sve je kraj odlučiše
neverno to izglasaše
istina greškom ubi se.