Jelena Jovanovic - O ljudima

Sta smo do stradanje izgubljenih suma
na kraju je pocetak svih grehova
dajemo sudbinu u ruke nicemu
odbijajuci verovanje u ptice.
Sta smo to postali i postajemo
svakodnevno novi uzas se sprema
mir se povlaci u bezivlje
misao je besmislena.
Njisemo svoje zivote na vetru
mucan se prizor iznova vrti
soliter srama, patnje i smrti
uzor je svima, a svi vec slute:
oci su dalje od belih ruza
i svi smo ovde ironija
plodovi gorkog bola i nuzde.
Postanak praznih i mutnih glava
ne zna za iskonsko pokajanje
sastavljena brda mozaika
nalazimo sebe u drugima.