Jelena Jovanovic - San

Razuzdane svetlosti
sirokoga trga
igraju u zanosu
milostive ceznje
za presahlom bastom
gordih lampiona
polomljene nade
koja se ne kaje;
Svi su tu na broju
sve boje i senke
raznorodnih vrsta
i hladnijeg vetra
od vazduha gusta,
uskladjene vere
da dan je u mraku
i da sve se vidi
na crtezu gore;
Oci ne daju
poklopiti sumnju.
Oziljci od srece
i velikog slavlja
gube se lagano,
brisuci se
nestajucim krikom.